Gloria Vanderous (E. Taylor) lepa je i mlada žena. Živi sa majkom, koja često ne zna gde joj kćerka provodi noći, ali pred tim zatvara oči. Gloria je imala mnogo ljubavnika, muškarce uzima i odbacuje kad joj se svidi. Jedan od njih ironično kaže da se svi odbačeni jednom na godinu okupljaju na stadionu. Veston Liget (L. Harvey) oženio se bogatom devojkom, nasledio posao u hemijskoj industriji, brak mu nije sretan, opija se i vara ženu koja sve više vremena provodi u roditeljskoj kući, uz opravdanje da se brine o bolesnoj majci. Kad se upoznaju i provedu noć zajedno, i Gloria i Veston znaju da pripadaju sličnoj vrsti. Iako ništa ne očekuje od Ligeta, Gloria je besna kad shvati da joj je on ostavio novac na noćnom ormariću, uz poruku da će je nazvati. Kako je njezina haljina poderana, očito zbog strasnog Ligetova zagrljaja, ojađena Gloria iz ormara uzima skupocjenu bundu od nerca koja pripada Emili Liget (D. Meril). Kao i uvek kad ne zna šta bi od sebe i kad ne želi da je majka vidi mamurnu, Gloria odlazi svom prijatelju iz detinjstva, siromašnom kompozitoru Steveu Karpenteru (E. Fišer). Steve ima devojku Normu (S. Oliver), ali ni sam nije siguran nije li u stvari njegova prava ljubav Gloria. Gloria provodi dan čekajući Ligetov telefonski poziv, koji bi trebao stići preko broja Baterfild 8, preko kojega Gloria prima sve svoje poruke. Iako se i Liget i Gloria štite maskom hladnokrvnosti, grubosti, promiskuiteta i pijanstva, njihova veza neće završiti samo na burnoj ljubavnoj noći. Film Baterfild 8 snimljen je prema duhovitom i inteligentnom scenariju Čarlsa Šeneja (Red River, They Live by Night, When in Rome, The Bad and the Beautiful) koji je katkada potpisivao i kao Džon Denis (By Love Possessed). Scenarističku duhovitost izvrsno ilustrira Glorijino objašnjenje latinske sentence Sic transit gloria mundi: "Sic (sick) znači da sam bolesna, Gloria, to sam ja, a transit je valjda nešto u vezi s mojim autom." U tom trenutku i ne sluti kako je prorekla vlastitu budućnost. Film je režirao Daniel Man (Come Back, Little Sheba, I'll Cry Tomorrow, The Teahouse of the August Moon, The Last Angry Man), jedan od redatelja sa najvećim brojem Oskarom nagrađenih glumica (osam). I Elizabeta Tajlor osvojila je Oskara za ulogu Glorije u Baterfild 8. Snimila ga je dve godina nakon velikog uspeha u "Mački na vrućem limenom krovu", za koji je bila nominirana za Oskara, kao i za uloge u filmovima "Raintree County" i "Iznenada prošlog leta". Svog drugog Oskara osvojila je za ulogu Marte u filmu "Tko se boji Virdžinije Vulf" (1966). Uloga Marte verojatno je najbolja uloga u karijeri glumice koja je počela glumiti već sa deset godina, a do dvadesete je bila zvezda i smatrana jednom od najlepših žena na svetu.