Sirene zavijaju, svetla bleskaju, dok hitna pomoć u Njujorku žuri kroz noć. Njeni vozači su bolničari, koji rade u noćnoj smeni - to su ljudi koji se svakodnevno susreću licem u lice sa mrtvima i umirućima. Premoreni od stalnih neprospavanih noći, oni su slomljeni skoro koliko i tela koja prevoze noću. Ono što ih i dalje pokreće je njihov sarkastičan smisao za humor i jednak pogled na svet za koji se čini da ima svoj irealni epicentar na Menhetnu. Nikolas Kejdž igra bolničara hitne pomoći Frenka Pirsa. Radnja filma se zbiva na početku 90-tih godina, i Njujork se još nije preporodio, kao u par zadnjih godina. Okružen povređenima i umirućima, Frenk živi u urbanom noćnom svetu, boreći se protiv nagomilane težine niza godina spašavanja i gubljenja života. Film prati tok 56 sati u Frenkovom životu - dva dana i tri noći na poslu - dok on ne dođe do ruba duhovnog kraha i iskupljenja. Romanopisac Džo Koneli, koji je bio i tehnički savetnik filma, je radio 10 godina kao bolničar hitne pomoći u Njujorku. "To može biti najbolji posao na svetu", kaže on, "ali može biti i najgori. Ništa ne može da se uporedi sa spašavanjem života. To je apsolutni vrhunac svega. Ipak on se polako gubi. Shvatio sam da gledanjem umiranja ljudi, gubljenjem njihovih života, i kad si svedok tolikom tragedijama - te uspomene ostaju uz tebe i ne odlaze. U meni su se bile toliko nagomilale da sam morao da ih ispričam, izbacim ih iz sebe. Za mene je pisanje knjige, u nekom smislu, bilo novi način spašavanja života". Patriša Arket je Meri Berk, ćerka umirućeg čoveka, čiji je život Frenk pokušao da spasi. Džon Gudman, Ving Rejms i Tom Sizmor su Frenkovi partneri, sa kojima se on vozi u kolima hitne pomoći. Mark Antoni, koji je nedavno igrao u mjuziklu Pola Sajmona, igra očajnog beskućnika koji prebiva u kvartu Hels Kičen, gde Frenk radi. "Imao sam sreće", kaže Martin Skorsezi, "da su ovi glumci otvoreni, hrabri i spremni na suočavanje sa teškim izazovima, čak i kad su im scene emocionalno zahtevne"