Oko sokolovo / Pod budnim okom

Gledaoce koji od filma traže barem suvislu, ako već ne inteligentnu priču, „Oko sokolovo“ prilično će da iznervira. Junaci prolaze kroz niz neverovatnih događaja kojima upravlja superkompjuter, iz scene u scenu sve neuverljivijie. Brojne scene će se činiti poput kopiranja loših kopija dobrih originala. Sve bi to možda bilo i donekle prihvatljivo da je reč o ironizovanju klišeja akcijskog žanra, no „Oko sokolovo“ nije zamišljen kao parodija, nego kao ozbiljan film.

Za one kojima logika radnje i originalnost nisu presudni, treba reći da film nudi gomilu impresivne pirotehnike, žestok ritam i spotovsku montažu sa kadrovima čija dužinaa tek retko prelazi nekoliko sekundi. Neiskusnija publika možda neće ni prepoznati plagiranja kultnih filmova, od  'Sever, severozapad'  i 'Čoveka koji je previše znao' Alfreda Hićkoka do '2001: Odiseje u svemiru' Stenlija Kjubrika, već će brojne scene vezati za novije filmove koji su se služili istim primerima, premda nikada u tolikom besramnom obimu.

Džeri  i Rejčel (Šija Lebef i Mišel Monagan), dvoje su ljudi koje je spojio isti tajanstveni glas koji čuju putem mobilong telefona i ucenom ih prisilio da rade ono šta on želi. Reč je o prilično jednodimenzionalnim karakterima koji trče filmom poput likova videoigre.

Dok je Mišel Monagan pokušala da pretvori Rejčel u nešto više od obične lutke koja se bespomoćno koprca u rukama scenarista i reditelja, Šija Lebef ostaje monoton u jednom (u većini filmova istom) bezličnom liku čime još jednom potvrđuje da mu je glumački raspon prilično uzak.