Divan život

Dok na Badnje veče u slikovitom provincijskom gradiću Bedford Folsu pada sneg, očajni Džordž Bejli (Dž. Stjuart) pritisnut velikim novčanim dugovima i pod uticajem alkohola odluči skokom u reku da počini samoubistvo. Želeći da ga spasi, sveti Josif u pomoć Džordžu odluči da pošalje blagog Klerensa (H. Travers), anđela drugog razreda kom bi upravo ovaj "slučaj" mogao pomoći u napredovanju i dobivanju krila. A Džordž Bejli (R. Dž. Anderson) je još kao dečak bio dobrodušan i razigran klinac uvek spreman da pomogne majci (B. Bondi), bratu Hariju (T. Karns) i ocu Piteru (S. S. Hajnds). Štaviše, jedne je zime, spašavajući Harija koji je upao u ledom okovano jezero, Džordž je ogluveo na jedno uvo, a u poslednji je trenutak sprečio da apotekar Emil Gover (H. B. Vorner) nepažnjom pogrešnim lekom skrivi smrt jednog dječaka. Već tada, dok je Džordž maštao kako će jednog dana da proputuje celi svijet, u njega se zaljubila devojčica Meri Heč (Dž. Gejl). Istovremeno, Džordžovomu je ocu najviše nevolja zadavao gospodin Henri F. Poter (L. Barimor), vlasnik najveće investicijske i bankarske firme u gradu koji je stalno želeo da uništi konkurenta.

Međutim, kad je Džordž postao mladić, njegove će životne planove poremetiti velika ekonomska kriza, potom iznenadna očeva smrt te naposletku početak Drugog svetskog rata. Umesto odlaska na koledž i putovanja svetom Džordž će ostati u Bedford Folsu, gde će uz pomoć strica Bilija (T. Mičel) preuzeti vođenje očeve firme te postati uspešan poslovni čovek. A kad se Meri Heč (D. Rid) vrati sa studija, njihova će veza završiti brakom u kom će dobiti četvero dece. No gospodin Poter će Džordžu i dalje neprestano podmetati klipove....

Adaptacija kratke priče Filipa Van Dorena Sterna, prema kojoj je scenario napisao višestruko za Oskara nominovani scenaristički par Franses Gudrih i Albert Haket (Čovek iz Virdžinije, Još jednom Mršavko, Sedam nevesta za sedmoricu braće, Nevestin otac, Dnevnik Ane Frank), sigurno je najlepši i najdirljiviji božićni film svih vremena. Remek-delo koje je u doba bioskopske premijere, pred Božić 1946. godine, privuklo iznenađujuće malen broj gledalaca, te time svojim producentima, slavnim rediteljima Vilijamu Vajleru (Ben Hur), Džordžu Stivensu (Šejn) i Frenku Kapri donelo gubitke, vremenom se pretvorilo u omiljeni božićni film koji u vreme najradosnijeg hrišćanskog praznika prikazuju brojne TV stanice širom sveta.