Ovo je jedan od filmova koji su kritika i američka publika "ocrnili", a koji je zapravo fantastičan! Pritom, užasno je važno gledati verziju sa Berlinskog festivala, a ne osakaćenu bioskopsku, koja je bar 15 minuta kraća. Jedna od izbačenih scena mnogo pojašnjava o odnosu dvoje saputnika koje tumače Kilijan Marfi i Melani Loren. Njen lik je, inače, namerno ostavljen "neobjašnjenim" (što je kritika bezrazložno zamerila, ne shvativši poentu filma). Takođe, zamera se i to što je razjašnjenje o čemu se zapravo radi ostavljeno za sam kraj, što takođe smatram neopravdanim, jer je sasvim dovoljno tragova "između redova" tokom celog filma, da gledaoci mogu sami da uhvate psihološko-duhovnu nit koja je suština ove priče. Najgluplji komentar kritičara koji sam pročitala je pitanje zašto je uopšte Kilijanov lik sokolar! Da ne objašnjavam, pravi ljubtelji filma će shvatiti i sami. Toplo preporučujem, ali samo ljubiteljima evropskog filma!