Nema medveda

Jedan od najvecih svetskih filmskih umetnika, Džafar Panahi, pažljivo je u poslednje tri decenije stvarao samorefleksivna dela o umetničkoj, ličnoj i političkoj slobodi, iako ga je iranska vlada ugnjetavala. U filmu „Nema medveda“, kao i u mnogim od njegovih nedavnih naslova, Panahi igra fikcionalizovanu verziju sebe. U ovom slučaju preseljen je u ruralni pogranični grad kako bi iz daljine režirao novi film u obližnjoj Turskoj – priču koja jasno odražava uznemirujuce događaje koji počinju da se dešavaju oko njega. Dok se bori da završi film, Panahi se nalazi usred lokalnog skandala, suočavajuci se sa suprotstavljenim strujama tradicije i napretka, grada i sela, verovanja i dokaza, i univerzalne želje da se odbije ugnjetavanje.