Sve o mojoj majci

Grčka izreka kaže da samo ona žena čije su oči isprane suzama može jasno da vidi. Ali to ne važi za Manuelu (Sesilia Rot). One noći kada je automobil pregazio njenog sina Estebana (Eloj Azorin), Manuela je plakala dok joj suze nisu presušile. I daleko od toga da je tada jasno videla. Sadašnjost i budućnost su se stopile u jedno, u dubini njenog bića. Te iste noći, dok je čekala u bolnici, pročitala je poslednje rečenice koje je njen sin zapisao u dnevnik koji je uvek nosio sa sobom: „Tog jutra u majčinoj sobi našao sam gomilu fotografija. Sve su bile prepolovljene. Moj otac, pretpostavljam. Osećao sam da mom životu nedostaje upravo ta polovina. Želim da ga upoznam, nije me briga šta je on ili kako se ophodio prema mojoj majci. Niko mi ne može oduzeti to pravo.“ Manuela svom sinu nikada nije rekla ko mu je pravi otac. U znak sećanja na mrtvog sina, Manuela napušta Madrid i odlazi u Barselonu u potrazi za njegovim ocem.