Samo ljudi

Predrag Bojanić, inženjer na izgradnji hidroelektrane, ratni vojni invalid bez noge, upoznaje Ljubicu Romić, devojku koja je izgubila vid u ratu, u sanatorijumu za očne bolesti. Primarijus Vrančić predlaže da Buba pre operacije koja bi mogla da joj vrati vid odmara u obližnjem pansionu u kome žive Bojkan i njegov prijatelj dr. Žarko Mitrović, Vrančićev pomoćnik. Istovremeno, nalaže Mitroviću da Bubi ne otkriva da Bojkan šepa, kako ne bi mislila da je u domu za invalide: njena psihička spremnost je najvažnija za uspeh operacije. Domaćica pansiona, tetka Ema, u početku teško prihvata Bubu, jer je ljubomorna na goste u pansionu, ali joj se postepeno približava. Buba i Bojkan sve više vremena provode zajedno, zabavljaju se na skijanju (i pored hromosti, odličan je skijaš), a na kraju se i zaljubljuju. Režija: Branko Bauer Uloge: Tamara Miletič, Milorad Margetić, Nikša Štefanini, Olivera Marković, Stjepan Jurčević, Nela Eržišnik, Branko Šantić, Tomo Kuruzović, Luka Delić, Dragoslav Popović, Dušan Banjac, Darinka Đurašević