Čekaj me, ja sigurno neću doći

Alek (Gordan Kičić) je očajan jer ga je Teodora (Milica Mihajlović) napustila posle trogodišnje veze. On pati, bezvoljan je, patetičan i ima svakodnevne seanse samosažaljenja sa svojim prijateljem Banetom (Miloš Samolov). Uprkos Banetovim savetima, Alek nastavlja da zove Teodoru, koja se u međuvremenu zaljubila u Nemanju (Branislav Trifunović). Problem je što se Nemanja nije zaljubio u nju, već u Marinu (Vanja Ejdus), nekoliko godina mlađu devojku. Nažalost, Marina nije zaljubljena u njega, Alek je veoma privlači, ali ne zna da je razlog njegovog „očajničkog šarma” brodolom sa Teodorom, misli da je Alek i sam po sebi takav. Svako od njih bi dao sve na svetu da bude sa nekim ko ih u tom trenutku ne želi. Tako nastaje emotivni sistem povezanih sudova, začarani krug ljubavi u kome svi stradaju i svi svakoga zlostavljaju i muče, a u centru zbivanja je Bane, kao svedok svakog emotivnog ponosa i posrnuća.