FOTO: Viasat History
Mongoli su vekovima živeli kao nomadi. Njihova ogromna zemlja, puna travnatih ravnica i stepa, prostirala se između Kine i Rusije. Mongolski klanovi su se stalno selili unutar nje, a da ni ne pominjemo koliko vremena su provodili u osvajanjima van zemlje. Takvim ljudima nije bio potreban stalni dom, zar ne? Netačno. Njihov najpoznatiji vođa, Džingis Kan, osnovao je nekoliko gradova koji su posle zaboravljeni. Otkrivamo ih u dvodelnom dokumentarcu Izgubljeni gradovi Džingis Kana koji će se premijerno prikazati 21. i 28. novembra u 21.00 na kanalu Viasat History.
Predstavljamo neke zanimljivosti o Džingis Kanu i njegovom mitskom gradu, Karakorumu
1. Jednom prilikom je naredio da svi muškarci u plemenu viši od jednog metra budu ubijeni
Džingis Kan je bio nemilosrdan osvajač. Ubio je oko 40 miliona ljudi - više nego Staljin i Hitler zajedno - što je čak uticalo na klimu planete. Nije šala: uklanjanje 700 miliona tona ugljen-dioksida iz atmosfere izazvalo je značajan pad prosečne temperature Zemlje. Posebno je mrzeo Tatare, koji su otrovali njegovog oca, Ješugija, kada je Džingis imao devet godina. Morao je da sačeka dok ne napuni 20 godina da bi se osvetio. Tada je slomio tatarsku vojsku i naredio da svaki čovek viši od klina osovine zaprežnog točka, što znači viši od jednog metra, bude ubijen. To nije bila samo surovost i dokazivanje moći, već i strateški plan. Džingis Kan je tako sprečio Tatare i druga plemena da u doglednoj budućnosti pokrenu kontranapad.
2. Naredio je pokolj svih koji su bili na njegovoj sahrani
Postoji mnogo užasa povezanih sa imenom Džingisa Kana. Na primer, jednom je masakrirao svih 700.000 stanovnika turkijskog grada i napravio planinu od njihovih leševa. Skoro potpuno je uništio jedno celo kraljevstvo jer su odbili da mu pošalju pojačanje. Međutim, jedna od njegovih najokrutnijih mera stupila je na snagu nakon njegove smrti.
Do danas ne znamo gde je sahranjen. Pobrinuo se za to tako što mu je hiljadu konja pregazilo grob da bi ga uništili, a naredio je i vojnicima da zakolju sve koji su prisustvovali njegovoj sahrani. I na kraju su čak i vojnici koji su ubili sve svedoke bili pogubljeni.
3. Strelac koji ga je pogodio u vrat postao je jedan od njegovih najboljih generala
Kan nije bio poznat samo po svojoj okrutnosti. Kada ga je neprijateljski strelac pogodio u vrat tokom jedne od bitaka, pozvao je zarobljene vojnike da dovedu onog koji je pogodio njegovog konja nakon što je pobedio neprijatelja. Hrabri strelac je istupio i ispravio ga, rekavši da nije pogodio konja, već njegov vrat. Strelac nije molio za svoj život, već se ponudio da postane odani vojnik ako mu Džingis Kan poštedi život. Kan je cenio njegovu hrabrost i veštine i prijavio ga u svoju vojsku. Vojnik je kasnije postao jedan od njegovih najboljih generala.
4. Revolucionaran prenos informacija uspostavljanjem kurirske mreže
Džingis Kan je ostao zapamćen najviše po svojim osvajanjima, ali je takođe zaslužan za nekoliko revolucionarnih inovacija. Jedna od njih je bio takozvani jam sistem, komunikaciona i kurirska mreža koju su koristili kuriri na konjima za brzu dostavu vesti i robe, a koja se sastoji od relejnih stanica. Ovi sistem je obezbeđivao stanice za kurire u vidu hrane, smeštaja i promene konja, što je omogućilo izuzetno brz prenos informacija i poručene robe. To ne samo da je pomoglo Kanu da upravlja svojim ogromnim carstvom, već je i podstaklo trgovinu duž Puta svile.
5. Osnovao je grad Karakorum, svetsku prestonicu
Iako su Mongoli smatrani nomadskim narodom koji je živeo u mobilnim jurtama i koji je stalno u pokretu, i njima je bio potreban urbani centar, strateško središte gde bi mogli da planiraju svoje političke i vojne strategije i masovno proizvode oružje i druge zalihe potrebne za osvajanja. Džingis Kan je to shvatio, zbog čega je osnovao Karakorum, grad duž Puta svile, kako bi mogao da bude i važan trgovački centar carstva. Karakorum je bio poznat kao sastajalište istočnih i zapadnih kultura koje su posećivali trgovci, diplomate i naučnici, a u njemu su bili i predstavnici mnogih religija. Naravno, Kanu je bila potrebna i palata, a da bi je izgradio, doveo je arhitekte sa osvojenih teritorija, uglavnom muslimane sa Zapada, koji su razvili model grada koji je služio kao nacrt za celo carstvo. Čak šest hiljada kilometara dalje, u današnjoj Turskoj, nalaze se ruševine koje odražavaju strukturu Karakoruma.
Koje su građevinske tehnike i materijale koristile arhitekte sa Zapada? Kako se Džingis Kan odnosio prema njima? Kakva je bila svakodnevica u Karakorumu i koliko sličnih gradova leži skriveno u ruševinama mongolske stepe?
Na sva ova pitanja dat je odgovor u dokumentarcu Izgubljeni gradovi Džingis Kana, ekskluzivno na kanalu Viasat History.