Danas je Vrisak jedna od najpoznatijih horor franšiza na svetu, Ghostface je ikona pop-kulture, a Metju Lilard i njegov Stu Meker među najprepoznatljivijim likovima originalnog filma.
Ali tokom snimanja 1996. godine Lilard je bio uveren da film neće da uspije.
Na panelu povodom 30. godišnjice Vriska na Njujorškom Comic Conu prisetio se jedne noći posle snimanja kada je, prekriven lažnom krvlju, ležao u kombiju sa kolegama i zaključio da film nema budućnost.
Njegova procena bila je brutalno jednostavna: film mu je delovao bezveze i bio je uveren da ga niko neće da gleda.
Mislio je da ga čeka televizijska karijera
Lilard je tada verovao da će da se posle Vriska prebaci na televiziju. Čak je radio na pilot-epizodi serije za koju je očekivao da će da mu otvori novo poglavlje u karijeri.
Pilot nikada nije emitovan. Umesto toga, dogodilo se upravo suprotno.
Vrisak je, nakon skromnog početka u bioskopima, postao veliki hit zahvaljujući odličnoj usmenoj preporuci publike. Film je širom sveta zaradio oko 173 miliona dolara uz budžet od približno 14 do 15 miliona.
Ves Krejven je znao nešto što glumci nisu
Lilard se prisetio i trenutka kada ih je reditelj Ves Krejven pozvao na proslavu. Glumcu uopšte nije bilo jasno šta slave.
Krejven mu je tada objasnio da su reakcije publike nakon projekcija mnogo bolje nego što je studio očekivao i da distributer povećava marketinški budžet i širi bioskopsku distribuciju filma.
Bio je uveren da će Vrisak da postane veliki hit.
Bio je u pravu.
Originalni film je tokom premijernog vikenda u američkim bioskopima zaradio svega oko 6,35 miliona dolara, ali nije brzo nestao sa repertoara kao većina horora. Publika ga je iz nedelje u nedelju sve više otkrivala, sve dok zarada u SAD nije premašila 100 miliona dolara.
Film je stigao kada je slasher već delovao potrošeno
Upravo je to jedan od razloga zbog kojih je priča o Vrisku toliko zanimljiva.
Film reditelja Vesa Krejvena i scenariste Kevina Vilijamsona pojavio se u trenutku kada su klasične slasher franšize iz osamdesetih već izgubile veliki deo nekadašnje popularnosti.
Vrisak, međutim, nije pokušavao samo da ponovi poznatu formulu.
Likovi u filmu poznavali su pravila horor žanra. Gledali su iste filmove kao i publika i raspravljali o tome šta se u slasheru „sme“, a šta ne, dok je ubica ta ista pravila istovremeno koristio protiv njih.
Film je tako uspeo da istovremeno bude slasher i komentar na čitav žanr. A jedan od njegovih najvećih aduta bio je upravo Lilardov Stu Meker.
Uloga za koju nije očekivao da će ga pratiti 30 godina
Lilard je Stua odigrao kao potpuno nepredvidivog, gotovo komičnog psihopatu, a brojne njegove reakcije i replike vremenom su postale kultne među fanovima.
Trideset godina kasnije glumac i dalje redovno sreće ljude kojima je upravo Vrisak jedan od najvažnijih filmova odrastanja.
Na Comic Conu govorio je o tome koliko ga i danas iznenađuju dugovečnost filma i odnos koji publika ima prema njegovom liku. Ironija teško da može biti veća. Film za koji je Metju Lilard u šest ujutru, prekriven lažnom krvlju, bio uveren da ga niko neće da gleda danas slavi 30. godišnjicu.
A Vrisak ne samo da nije nestao: postao je franšiza koja živi i tri decenije kasnije.