Od samog početka znali smo da želimo da naša nova zamisao živi u modernome svetu. Nismo mogli da odolimo mogućnosti da suočavamo našu krhku savremenu civilizaciju sa bićima iz daleke i tajnovite prošlosti. Kao društvo, naša očaranost dinosaurusima i neobičnim zverima koje su živele pre njih i dalje je beskrajna. Ko god je u školskim danima stajao u redu ispred muzeja da vidi eksponate dinosaurusa, razumeće o čemu govorimo. Nešto nas kod tih nepoznatih bića, ma kako okrutna i neobična ona bila, povezuje sa vizijom o najranijoj istoriji sveta koja nam je zanimljiva, uzbudljiva, strašna i izuzetno draga. Veličanstveni napreci u računalnoj animaciji omogućili su nam da rekonstruišemo ta izvanredna stvorenja na način koji bi nam još pre nekoliko godina bio nemoguć. Prvi put otkako su te zveri tumarale Zemljinom kuglom moguće je zamisliti i pokazati njihovu stvarnu veličinu i uticaj, a seriji Praskozorje to je ujedno i glavni zadatak. Istodvremeno jednako strastveno verujemo da najbolji vizuelni efekti na svetu ne znače ništa ako nisu uklopljeni u napetu i dirljivu priču o ljudima. Naša je serija toliko o ljudima, koliko i o zverima sa kojima oni dolaze u kontakt. Ovo je priča o najrazličitijim ljudskim emocijama, a svaki glavni lik čeka dug put. Za nas je radnja uvek na prvom mestu, a specijalni efekti tek su način da se priča bolje ispriča, nikako njen razlog. Zapravo, Praskozorje postavlja sledeća pitanja: Šta bi iko od nas učinio u izvanrednoj situaciji? Kako bismo se ponašali da sretnemo dinosaurusa u supermarketu ili na školskom igralištu? Šta bi se dogodilo da se čovečanstvo iznenada suoči sa svojom mračnom i užasnom prošlošću? U trenutku nezamislive krize bismo li se držali zajedno ili bismo se raspali? Naša je želja odgovoriti na neka od ovih pitanja na najstrašniji, najnapetiji i najzabavniji način koji znamo.