Iznenada, prošlog leta
Suddenly, Last Summer
, 1959., SAD, 114 min.
Hej! Trebamo i tvoju ocenu
Hm... Čini se da ti je pre ocenjivanja potrebna... - prijava :).
Zato smo ljubazno otvorili boks u gornjem desnom delu stranice. Da se ne mučiš.
Film je 1960. godine nominiran za Oscara u tri kategorije. Elizabeth Taylor je za ulogu u ovom filmu 1960. godine osvojila Zlatni globus.
Nju Orleans 1937. godine. Mlada Katerina Holly (E. Taylor) preterano je senzibilna i mentalno nestabilna devojka o kojoj u raskošnoj kući sa velikim tropskim vrtom odveć predano brine njezina bogata teta Violet Venable (K. Hepburn). Razlog devojčine psihičke nestabilnosti i histeričnih ispada leži u činjenici da je videla nešto povezano sa nasilnom smrću svog rođaka, Violetina sina Sebastiana. Violet se boji da bi Katerina u takvom stanju mogla reći nešto o Sebastianovoj navodnoj homoseksualnosti, čime bi izazvala skandal te nju dovela u vrlo neugodnu situaciju. O devojčinu mentalnom zdravlju brine neurokirurg Džon Cukrović(M. Clift) iz Čikaga, koji vodi intenzivne i duge razgovore i sa Violet i sa Katerin. Čini se da su njih dve u oštrom sukobu, naročito od prošlog leta otkad je Sebastian ubijen tokom odmora koji je sa Katerin provodio u Španiji. A da sve bude gore, Violet je uz pomoć dr. Hokstadera (A. Dekker), direktora bolnice koju ona izdašno financira, odlučila Katerin poslati na lobotomiju...
Godine 1960. nominirana za Oskara u kategorijama najbolje scenografije te glavnih ženskih uloga K. Hepburn i E. Taylor, koja je osvojila i Zlatni globus te prestižnu italijansku filmsku nagradu David di Donatello, izvrsna melodrama redatelja Josepha L. Mankiewicza (Sve o Evi, Bosonoga kontesa) uspela je adaptacija istoimenog pozorišnog komada glasovitog Tennesseeja Williamsa (Mačka na vrućem limenom krovu). Williams se i u ovoj, 1957. godine napisanoj dramskoj jednočinki koju je u scenarij pretočio i Gore Vidal (Gori li Pariz?, Kaligula), bavi svojim omiljenim motivom, analizom dominantno licemernih odnosa u disfunkcionalnim dobrostojećim porodicama opterećenima naglašenim patrijarhatom ili matrijarhatom, koje prikazuje na provokativan i za ondašnje pojmove gotovo šokantan način.
Važan motiv i ovde je naznačena istospolna seksualna orijentacija bogataškog sina, iz čega proizlazi središnja dramska tenzija. Mankiewiczeva režija je sigurna i sugestivna, a osim sjajnih uloga dvostruke oskarovke E. Taylor (Div, Butterfield 8), četverostruke oskarovke K. Hepburn (Adamovo rebro, Afrička kraljica) i za Oskara četiri puta nominiranog M. Clifta (Ispovedam se, Mesto na suncu), vredi izdvojiti i odličnu fotografiju također oskarovca Jacka Hildyarda (Most na reci Kwai, Topaz).