Portret gospođe Juuki
PORTRAIT OF MADAME YUKI / YUKI FUJIN EZU
, 1950., Japan, 88 min.
Hej! Trebamo i tvoju ocenu
Hm... Čini se da ti je pre ocenjivanja potrebna... - prijava :).
Zato smo ljubazno otvorili boks u gornjem desnom delu stranice. Da se ne mučiš.
I u ovom filmu glasovitog redatelja Kenjia Mizoguchia protagonistica je hrabra, požrtvovna i porodici privržena žena spremna na poniženje i podnošenje žrtve te mučena proturečnim osećajima i kako sama kaže "unutarnjim demonima", koja je kao takva kontrastirana egoističnom, nezrelom i neodgovornom muškarcu.
Kad ju otmena gospođa Juki Šinano (M. Kogure) zaposli kao svoju sluškinju, mlada Hanako Abe (Y. Kuga) ne sluti da će se njena idealizirana predstava o novoj gazdarici vrlo brzo početi urušavati. Svakodnevica i brak gospođe Juki opterećeni su brojnim problemima, a najveći je taj što se ona potpuno udaljila od grubog i nasilnog supruga Naojukija (E. Yanagi), koji ne želi udovoljiti njezinim učestalim zahtevima za razvod. Da bi mu se osvetila, gospođa Juki njihov dom odluči pretvoriti u svojevrsnu gostionicu za posluživanje sakea, ne očekujući da će Naojuki reagirati dovođenjem svoje mlade ljubavnice Ajako (Y. Hamada). Kad shvati da je Ajako cilj preuzimanje nadzora nad njezinim domom, gospođa Juki počne razmišljati o savetima svog prijatelja Masaja Kikunaka (K. Uehara) prema kojem gaji određene romantične osećaje, a koji joj savetuje da napusti muža. No problem je i u tome što Juki još uvek voli Naojukija, a sve će se dodatno zakomplicirati nakon njezinog pokušaja samoubistva i otkrića da je trudna...
Temeljena na hvaljenom romanu Seiichija Funabashija, izvrsna romantična egzistencijalna melodrama glasovitog Kenjija Mizoguchija, pored Jesujira Ozua i Akire Kurosawe trećeg najznačajnijeg japanskog redatelja svih vremena, realizirana je na početku poslednjeg i najzrelijeg razdoblja stvaralaštva velikog umetnika. U tom se razdoblju Mizoguchi (Legenda o Ugetsuu, Sestre iz Giona, Legenda o raspetim ljubavnicima) intenzivno posvetio temama stradanja žena i njihova ponižavajućeg položaja u patrijarhalnom i represivnom feudalnom društvu.
Bavljenje sudbinama žena u okrutnom i neprijateljskom svetu bilo je motivirano traumatičnim događajem iz Mizoguchijeva detinjstva, kad je redateljeva sestra pred njegovim očima prodana u gejše, a taj je događaj obeležio umetnikov život.
I njegov današnji izrazito poetičan film odlikuju iznimno sugestivna i atmosferična režija, dojmljivo oslikavanje kompleksnih odnosa u disfunkcionalnoj porodici, efektno i nimalo patetično umetanje elemenata melodrame, impresivna crno-bela fotografija te izuzetno raspoložene glumačke interpretacije postave predvođene sjajnom M. Kogure (Pijani anđeo, Ulica srama).