Čuvari

Sredina je 80-ih prošlog veka. Opasnost od nuklearnog rata između Amerike i Rusije neprestano preti čovečanstvu, a superjunaci su morali da ostave svoje kostime i posao zahvaljujući Kinovom nacionalnom zakonu, koji je američki kongres pre desetak godina donio, a kojim se zabranjuje bilo kakvo osvetničko ponašanje suprotno zakonu. No sve se menja kada se Komičar (Džefri Din Morgan), bivši superjunak i medijska zvezda, nakon borbe sa misterioznim protivnikom, sunovrati kroz prozor nebodera. Njegova smrt ne prođe neopaženo pa jedan od poslednjih osvetnika Roršah (Džeki Erl Hejli) krene u istragu i upozori penzionisane bivše kolege - Dr. Menhetna (Bili Krudruo), Noćnu Sovu (Patrik Vilson), Ozimandiasa (Metju Gud), Sali Jupiter (Karla Gugino) i njenu ćerku Silk Spektr (Malin Akerman) da su im životi u opasnosti te da se nešto ozbiljno sprema.

Prema stripu DC Komiksa iz sredine 80-ih, autora Alana Mura, Dejva Gibonsa i Džona Higinsa, ovo je mogao da bide samo jedan u nizu trendovskih blokbustera u kom su oživeli stripovski superjunaci, no Zek Snajder se pobrinuo da ne bude tako. Naprotiv, ono što smo dobili je uz "Viteza tame“ Kristofera Nolana najbolja ekranizacija jednog stripa. Ujedno, koncept stripa i superjunaci iz "stvarnog sveta“, koji je Mur stvorio, toliko su različiti od uobičajenih zamisli koje imamo o junacima, da su zabetonirali smernice filma. Takvim pristupom, osmišljavanjem socijalnog i anti-Reganovskog koncepta, za vreme čijeg predsedavanja je deo Amerike vjerovao da je nedodirljiv i nesavladiv, a zapravo ne doživljavajući opasnost hladnog rata, kritika je bila bačena ne samo na američki sistem toga doba, već na sve slične, poput Tačeričine vladavine te na svetske vođe koji su se predstavljali kao naši čuvari. "Ko nas čuva od čuvara“ – bilo je pitanje tada postavljeno, a danas, budimo iskreni, ono je još relevantnije.

Smešten u alternativnu stvarnost 1985., kada je hladni rat bio na vrhuncu, "Čuvari“ su bili toliko zahtevan projekat da su čak i montipajtonovac Teri Giliam te Dejvid Aronofski ("Paj“, "Requiem for a Dream“, Crni labud“) bili prisiljeni da odustanu što zbog finansijskih, što zbog artističkih razloga. Režija je pripala jednom od najtraženijh reditelja današnjice, Zeku Snajderu ("300 – Bitka kod Termopila“, "Zora živih mrtvaca“, "Bejbidol uzvraća udarac“), koji je uz sjajan znalački izbor glumaca snimio uistinu jedan od najboljih SF filmova poslednje decenije.