Kondor (Condor) je upravo takav špijunski triler koji je 1974. godine, pod naslovom Six Days of the Condor, napisao Džejms Grejdi, a koji je 2014. napisao i nastavak.
Priča je dobila i svoju serijsku formu – Kondor tako, na briljantan način, kombinuje i adaptira i jedno i drugo Grejdijevo delo u savremenom ruhu. Ljubitelji žanra ovaj naslov nipošto ne bi trebalo da propuste, kao što, zapravo, ne bi smeo da ga propusti niko. Zato ćemo secirati seriju i navesti pet razloga zbog kojih je Kondor deo obavezne serijske literature.
Serija počinje u srijedu 02.06., a emitirat će se u terminu od od ponedjeljka do četvrtka u 21:50h.
RELEVANTNOST
Iako je literarni predložak nastao sedamdesetih, a njegov nastavak četiri decenije kasnije, kroz seriju se na koherentan način gradi jedna priča koja je i te kako relevantna za aktuelno stanje, za savremeni društveni, politički i vojnoobaveštajni kontekst. Kondor je „modernizovan“, u prvom planu su problemi koji zaokupljuju današnjicu. Osim, naravno, terorizma, tu su sistemi nadzora, obaveštajne mahinacije, sofisticirane tehnološke metode istraživanja, opskurni i sumnjivi alati tajnih službi, važnost informacija, kao i lične priče onih koji su deo tog misterioznog, džinovskog sistema, a koje gotovo nikada ne upoznajemo.
NAPETOST
U seriji se umrežavaju i sukobljavaju različiti elementi koji pletu turbulentnu atmosferu, nepredvidivu priču i izuzetno napetu radnju čiji razvoj u određenim trenucima prelazi u svojevrsnu paranoičnu slepu ulicu, u opaku psihološku zapetljanost glavnih likova. Pritom, bez obzira na individualno, serija ne gubi iz vida ono šire, opšte. Specifičnost serije odražava se upravo u spoju, odnosno konfliktu ta dva nivoa, pojedinca i sistema, što predstavlja čvor čije je raspetljavanje i te kako pod znakom pitanja.
KVALITET I POHVALE
Naravno, ako kritičari kažu da je nešto dobro, to ne mora nužno da ima vrednost za svakog. Ali što se ove serije tiče, u ispravnost recenzija i ocena uverili smo se sami. Kondor se nalazi na visokom nivou na popularnim portalima, forumima i veb-sastajalištima publike koja gleda serije. I to ne bez razloga. Uz stvari koje ovde navodimo, mogle bi da se navedu još mnoge. Bićemo sažeti i objediniti ih jednom rečju: kvalitet. I to u svim segmentima: gluma, scenario, estetika, produkcija. Rekli bismo da je to, za sad, naslov koji je pravi hit.
MAKS AJRONS
Glumačka postava je na nivou zadatka. Vilijam Hart, Bob Balaban, Lim Labani, Mira Sorvino, Brendan Frejžer i drugi članovi postave na savršen način se uklapaju u Kondorov svet. Njihova agilnost i uronjenost u priču, kao i sposobnost scenarista i producenata, unose dodatan i krucijalan sloj kvaliteta čitavoj seriji. Među njima se posebno ističe glavni glumac, Maks Ajrons koji tumači Džoa Tarnera, mladog analitičara CIA. U ovoj ulozi Ajrons se briljantno snašao, a njegove sposobnosti i kapaciteti uveliko su ojačali seriju, ne samo u glumačkom, nego i u narativnom smislu. Naime, teško je zamisliti neko drugo lice u glavnoj ulozi.
SCENARIO
Scenario je, moglo bi se reći, najvažniji element svakog filma i serije, a kada je reč o špijunskom trileru, scenario je definitivno najvažnija komponenta ili, drugim rečima, baza svake kvalitetne špijunske priče. Kondor je u tom pogledu ostavio jako malo, gotovo nikakvog prostora za kritiku. Gledajući epizode, imamo osećaj kao da letimo kroz njih, dok se s druge strane gubimo u zamršenim obaveštajnim lavirintima, da bismo ubrzo nakon toga osetili bliskost i opaku familijarnost individualne izolacije, straha i nestabilnosti. Džejson Smilovic i Tod Kacburg su, s ostatkom ekipe, odradili fantastičan posao.